Galerija slika - danas sam tamo kupovala. Kupovala sam poklon za
prijatelje koji su se tek doselili u novi stan. Znam da su opremljeni svim
kućnim aparatima i osnovnim nameštajem pa sam se opredelila za nešto čime će
stan „ukrasiti“.
Ljubazni prodavac u
galeriji slika mi je nudio više modela različite godine proizvodnje i
kvaliteta. Nisam baš neki stručnjak. Ne razumem se u slike, kao ni u aute. Kod
ovih drugih gledam samo oblik i boju. Eventualno, razmišljam o tome da li su
udobni. Da li da tako pristupim i odabiru slike? Da li ću pogrešiti ako mi
kriterijumi budu samo oblik i boja? Galerija slika je bila prepuna. Prepustila
sam se najpre čulima, a zatim osećanjima. Razmišljala sam i o tome da ne želim
u svom stanu da gledam nešto što će me zabrinuti, oneraspoložiti ili proizvesti
bilo kakav negativan utisak. Potreban mi je optimizam, radost, podsticaj. Da li
je dovoljno umetnički vredno, ne razmišljam. Samo da nije kič.
Na kraju sam se rešila za simpatični pejzaž u samom uglu
galerije slika, pri samom dnu. Možda ga
do sada niko nije ni primetio. Puno
zelenila, divno nebo, gotovo da osećam žubor vode i miris livadskog cveća. Pa
mogu i nazreti ptičice i zamisliti kako cvrkuću u pozadini. Mislim da je ovo
pravi poklon.
Galerija slika mi se smešila, a ja sam se smešila prodavcu.
Znam, sigurna sam, da će se moji prijatelji oduševiti.
